Nos je čovekov najneobičniji organ.

  Koren mu je gore,

  leđa su mu napred,

  krila su mu dole

  I svako najviše voli da ga stavi gde mu nije mesto.

  Diffenbach, 1831

 

Zašto je važno disanje na nos?

 

            Početak disajnog puta – nos sa svojom sluzokožom predstavlja barijeru između vazduha spoljne sredine i donjih disajnih puteva. Odrastao čovek u toku dana udiše između 10.000 i 20.000 litara /10 do 20 m3/ vazduha koji treba u nosu da bude optimalno zagrejan, ovlažen i oslobođen od čestica i infektivnih agenasa.

 

            Specifične morfološke I funcionalne karakteristike epitela, krvnih sudova, žlezda i nerava sluzokže nosa su prilagođene efikasnom obavljanju ovih fizioloških funkcija, tako da nos predstavlja savršen “klima uređaj” ljudskog organizma.

 

            Uloga nosa je da pripremi vazduh da bude što manje štetan za donje disajne puteve /pluća/. Priprema vazduha se vrši na tri načina; zagrevanjem, vlaženjem i filtracijom udahnutog vazduha. Udahnuti vazduh mora ući u pluća zagrejan na telesnu temperaturu, gotovo potpuno zasićen vlagom i potpuno očišćen od svih čestica i infektivnih agenasa. Ako samo jedna od ove tri stavke nije do kraja ispunjena, plućno tkivo će pre ili kasnije oboleti, ali zdrav nos obavi sve tri funcije savršeno.

 

            Što se zagrevanja tiče, kod disanja na nos, udahnuti vazduh ulazi u pluća zagrejan do 36°C, bez obzira kolika je temperature vazduha koji udišemo.

 

            Kod disanja na usta zagrevanje vazduha je znatno slabije te je maksimalna temperatira 32°C. Pri vrlo niskim temperaturama vazduha, kompletno zagrevanje vazduha obavlja nos, cija je aktivnost utoliko veća što je niža spoljašnja temperature.

Sluzokoža nosa je dobro vaskularizovana i ukupan protok krvi po cm3 tkiva je veći nego u mišićima, mozgu ili jetri.

 

Jedan udah vazduha kroz nos pretvara Skandinavijsku zimu u Mediteransko leto.

 

            Takođe, potrebno je da udahnuti vazduh uđe u pluća potpuno zasićen vlagom, a glavni deo ovog zataka obavlja upravo nos. Kod disanja na nos  u traheji je vlažnost vazduha 98%.  Dakle već u traheji udahnuti vazduh je potpuno zasićen vlagom.

 

            Zapremina vode koja je potrebna za ovu saturaciju vazduha varira u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti udahnutog vazduha. Izračunto je da je ukupna dnevna količina izlučenog nosnog sekreta između 700 i 1000 ml. Tri četvrine ove tečnosti se potroši na saturaciju udahnutog vazduha, a ostatak se koristi za cilijarni mehanizam filtracije udahnutog vazduha.

 

            Potrebno je i da udahnuti vazduh na ulasku u pluća bude potpuno očišćen od prašine, sitnih čestica, virusa i bakterija. Pod normalnim uslovima filtraciona sposobnost nosa je prakticno 100%.

 

            Na pocetku nosa postoje tanke dlačice koje mehaničkim putem sprečavaju ulazak prašine i osatlih čestica dublje u nos. Disanjem kroz nos prašina, virusi I bakterije se prilepe za sluzavu površinu nosa, odakle ih čovek ukloni iz nosa kijanjem, a kad su se skupli u većoj količini – izduvavanjem nosa ili ih iskašlje ako su se spustili u farinks. Osim toga u sluzi nosa nalazi se vise supstanci (sekretorni IgA, laktoferin, lizozim, kalikrein) koje su veoma efikasne u borbi protiv virusa, bakterija I gljivica.

 

Koji su nedostaci disanja na traheostomu ?

 

            Kod disanja kroz traheostomu zagrevanje vazduha je posebno slabo tako da kod ovih ljudi vazduh ulazi u pluća nedovoljno zagrejan.

            Kod disanja na traheostomu, zasićenost vazduha vlagom je u traheji samo 51% umesto 98% koliko iznosi kod dianja na nos.

            Kod disanja na traheostomu nedostaju mehanizmi filtraciji koji odstanjuju prašinu, viruse, bakterije I gljivise praktično 100 % iz vazduha koji udišemo.

 

Koliko danas mozemo da smanjimo stetne efekte disanja na traheostomu I popravimo kvalitet zivota I zdravlje?

 

            Zahvaljujuci napredku medicine i razumevanju problema traheotomisanih pacijenata, danas je napredak u razvoju pomagala za traheotomisane pacijente omogućio efikasno filtriranje, zagrevanje i ovlaživanje vazduha tako da kvalitet vazduha koji se udiše na traheostomu približno odgovara karakteristikama vazduha koji se udiše na nos.     

           

            Filtriranje , zagrevanje i vlaženje vazduha korišćenjem danas dostupnih pomagala su veoma važne procedure koje traheotomisanom pacijentu omogućavaju smanjenje rizika za nastanak bolesti pluća i mnogo bolji kvalitet života nego što je kod direktnog udisanja vazduha na traheostomu koji nije ošišćen i ovlažen.

 

            Danas je na tržištu prisutna široka paleta proizvoda za zaštitu traheostome. 

Po kvalitetu filtracije , zagrevanja i vlaženja vazduha kompanija Fahl izdvaja:

 

HME FILTER KASETE – MOKRI NOS


         HME filter kasete deluju kao veštački nos i vraćaju izgubljenu respiratornu funkciju nosa. Specijalna pena unutar HME filter kasete filtrira , vlaži i zagreva udahnuti vazduh. Na taj način se postiže da korisnik lakše diše , manje kašlje i ima manje sekreta, poboljšava se govor , bolja je društvena udobnost , a mnogi pacijenti imaju bolji san.

            Hme filter kasete su sa konekcijom od 22 mm i mogu se montirati na odgovarajuću kanilu ili na osnovnu ploču. Pored svoje primarne uloge u zagrevanju, vlaženju i filtraciji vazduha one olakšavaju govor kod laringektomiranih pacijenata sa govornom protezom.Istovremeno hme kasete pružaju i vizuelnu zaštitu.

TRAHEALNI FILTERI

            Trahealni filteri su specijalni samolepljivi filteri izrađeni od posebne pene koji se lepe na kožu u predelu traheostome. Prilikom disanja vazduh prolazi kroz njih i na taj način dolazi do filtracije , vlaženja i zagrevanja vazduha. Istovremenu pružaju i vizuelnu zaštitu. Filteri za traheostomu kombinuju estetiku I udobnost.

ZAŠTITNE MARAME

            Pored zaštite traheostome u vidu hme filter kaseta i samolepljivih filtera dostupna je i široka paleta specijalnih marama za traheostomu. Marame su izrađene od najfinijih mikrofiber vlakana ispod kojih se nalazi višeslojna mrežasta tkanina koja prekriva traheostomu i omogućava filtraciju , vlaženje i zagrevanje vauduha.

  Prim. Dr Sci. med. Dušanka Milošević
  specijalista otorinolaringologije